Uslovna osuda je u našem krivičnom zakonodavstvu jedna od mera upozorenja koju izriče sud u krivičnom postupku. Dakle, uslovna osuda nije kazna (postoje dve- novčana kazna i kazna zatvora), nego jedan blaži vid krivične sankcije. Cilj uslovne osude (uslovna osuda advokat) je da se ne izriče zatvorska kazna (ili zatvorska i novčana kazna zajedno) ako se, imajući u vidu težinu krivičnog dela, raniji život učinioca, njegovo ponašanje po izvršenju dela i tokom postupka i druge okolnosti, može očekivati da učinilac neće više vršiti krivična dela i da će i ovakva mera upozorenja pozitivno uticati na njegovo buduće ponašanje.
Krivični zakonik Republike Srbije postavlja određena ograničenja u pogledu dela za koja može da se izrekne ova vrsta krivične sankcije. Pre svega, uslovna osuda nikako nije moguća ako je visina zaprećene zatvorske kazne osam godina i veća. U praksi, najčešća teška krivična dela kod kojih nije moguće izricanje uslovne osude bi bila npr: neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, teška krađa, razbojništvo, razbojnička krađa, silovanje, obljuba nad detetom, obljuba nad nemoćnim licem, ubistvo, teško ubistvo i dr. Sa druge strane, kod npr: neovlašćenog držanja opojnih droga, „obične“ krađe, obljube zloupotrebom položaja, polnog uznemiravanja ili nedavanja izdržavanja moguće bi bilo izricanje ove vrste sankcije uz, naravno, ispunjenje svih ostalih zakonskih pretpostavki.
Takođe, bitno je istaći da uslovna osuda (uslovna osuda advokat) nikako ne može da se izrekne ukoliko je u konkretnom krivičnom postupku učiniocu utvrđena kazna zatvora od minimum dve godine. Dakle, iako Zakonik za konkretno delo predviđa kaznu zatvora manju od osam godina, ukoliko je u konkretnom postupku, imajući u vidu sve okolnosti slučaja, odmerena kazna zatvora od dve godine i veća, nije moguće izricanje uslovne osude.
Sud izričući uslovnu osudu praktično izriče kaznu zatvora koju će učinilac morati da odsluži jedino ukoliko u tzv. vremenu proveravanja učini novo krivično delo. Takođe, uslovna osuda će biti opozvana, a učinilac upućen za izdržavanje zatvorske kazne, i iako sud nakon njenog izricanja sazna za neko drugo krivično delo učinioca, učinjeno pre izricanja uslovne osude. U poslednjem slučaju će do opozivanja uslovne osude doći ako sud oceni da nikako ne bi ni izrekao uslovnu osudu da je znao za to ranije učinjeno krivično delo.
Još jedan od slučajeva kada sud može da opozove uslovnu osudu je situacija kada učinilac koji je dobio uslovnu osudu ne ispuni neku dodatnu obavezu koju mu je sud naložio, kao što je npr. vraćanje imovinske koristi stečene krivičnim delom ili naknada štete pričinjene krivičnim delom.
Ono što je takođe bitno naglasiti jeste da uslovna osuda predstavlja potpuno različit pojam u odnosu na uslovni otpust koji se izriče učiniocu koji je osuđen na kaznu zatvora i koji se na taj način pušta na slobodu ranije nego što je to predviđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.
Da biste na kraju postupka dobili uslovnu osudu, potrebno je ispunjenje brojnih zakonskih pretpostavki, stručno i posvećeno vođenje postupka u čemu naša advokatska kancelarija ima bogato iskustvo i sa zadovoljstvom i velikim entuzijazmom prihvata svaki novi predmet. Uslovna osuda advokat.
