Informacione tehnologije i društvene mreže su, zasigurno, pomogle brojnim autorima da svoja autorska dela brže i lakše promovišu i učine dostupnim širokim nadonim masama. Ipak, razvojem informacionih tehnologija svedoci smo i sve češće povrede i zloupotrebe autorskih prava. Naravno, ovo ne znači da se autorska prava ne krše i na neki od ranije poznatih načina, ali je sada mogućnost njihove povrede znatno povećana. Iz tog razloga je potrebno da autori posebnu pažnju posvete zaštiti svojih prava i sprečavanju svakog vida zloupotrebe i nezakonitog korištenja.
Šta su autorska dela?
Autorska dela predstavljaju muzička dela (bez obzira da li su sa rečima ili bez), knjige, članci, prevodi, računarski programi, fotografije, slike, crteži, grafike, dramska i dramsko-muzička dela, filmska dela, dela arhitekture i primenjene umetnosti, planovi, skice, makete, predavanja, govori, besede, uopšte, svaka duhovna tvorevina autora, bez obzira na to na koji način je ispoljena i kolika je njena umetnička vrednost.
Koja prava ima (ko)autor?
Svaki autor ili koautor, ako je više lica radilo na stvaranju dela, ima od trenutka nastanka dela pravo da bude naznačen kao autor dela, te da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni u svim oblicima u kojima se delo prikazuje javnosti. Takođe, svaki autor ima pravo da se suprostavi bilo kakvoj izmeni dela koju nije odobrio, te iskorišćavanju dela koji može da ugrozi njegov ugled ili čast.
U eri društvenih mreža, čestih objava raznoraznih video-klipova na youtube posebno je važno istaći pravo autora na objavljivanje dela, koje je njegovo isključivo pravo i samo autor, dakle, onaj ko je delo stvorio, može da odredi da li će, kada i kako objaviti delo.
Potvrda pomenutih moralnih, neimovinskih prava autora za sobom po pravilu povlači i povredu imovinskih prava autora, a to su, pre svega: pravo na umnožavanje dela, stavljanje u promet, davanje u zakup, izvođenje, prestavljanje, prenošenje izvođenja ili predstavljanja, satelitskog emitovanja i druga zakonom zagarantovana prava.
Autor može samo svoja imovinska prava preneti autorskim ugovorom, ostala- moralna prava autora, nisu prenosiva, niti pravnim poslovima za života autora (ugovorom), niti su naslediva. Naslednici autora mogu da se staraju o poštovanju moralnih autorskih prava, ali ne i da objave neobjavljeno delo (bez obzira na njegovu vrstu) ako je to autor za života zabranio.
Osim toga, trajanje imovinskih prava autora je vremenski ograničeno na period života i 70 godina od smrti autora, dok moralna prava i posle tog perioda i dalje uživaju zaštitu. Dakle, po isteku roka od 70 god. od smrti npr. nekog pevača, imate pravo da umnožavate i stavljate u promet njegovo delo, ali ste u obavezi da, između ostalog, naznačite ko je autor tog dela.
Pri računanju ovog roka posebno treba da se vodi računa o tome da li postoje druga lica koja imaju autorska prava na tom delu kako ne bi došlo do povrede njihovih prava.
Može li autor da tuži nekoga ko mu je povredio autorsko pravo?
Svakako da može. Zakon o autorskim i srodnim pravima je omogućio autorima da podnesu tužbu nadležnom sudu kojom će zahtevati da se utvrdi povreda njegovog prava, spreči dalje nelegalno korištenje autorskog dela i nadoknadi sva šteta prouzrokovana povredom autorskih prava.
U vreme kada sudski postupci traju veoma dugo, bitno je istaći i da je po Zakonu postupak povodom povrede autorskog prava hitan.
Svakako, mogućnosti povrede autorskih prava su brojne. Sa mnogim od njih autori nisu ni upoznati i ni ne znaju da je njihovo pravo prekršeno zbog čega neko drugi ubire plodove njihovog rada i stvaralaštva. Takođe, veoma je važno da autor jasno bude upoznat i da razume sve odredbe autorskog ugovora kojeg potpisuje. U svim pitanjima vezanim za autorska i srodna prava, kao i druga prava intelektualne svojine, pokretanje i vođenje postupka njihove zaštite, te zaključenje autorskih ugovora, naša kancelarija može da Vam pomogne svojim višegodišnjim iskustvom u ovoj oblasti.
