Nakon smrti bliskog lica, naslednici su često u dilemi da li će naslediti i dugove koje je imao ostavilac, te da li treba da se prihvate nasledstva ili ne. Ostavinsku masu često, pored nepokretnosti (kuća, stanova, zemljišta), pokretnih stvari (npr. automobila i novca), čine i dugovi (bilo prema bankama, najčešće po osnovu ugovora o kreditu, dugovi fizičkim i pravnim licima, dugovi za neplaćene račune i ostale obaveze).
Zakon o nasleđivanju jasno kaže da svaki naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine. Dakle, ne možete se teretiti za dugove u iznosu većem od ukupne vrednosti nasleđenih prava. Shodno tome, u slučajevima kada su prijavljeni dugovi ostavioca u ostavinskom postupku znatno veći od imovine naslednika, čisto ekonomska računica bi Vas navela da se odreknete nasleđa. Svakako, sve ovo je zanemarljivo ako postoje emotivni razlozi i pobude zbog čega želite da neka stvar ostavioca pređe u Vašu svojinu pa i po cenu da zbog toga platite ostaviočev mnogo veći dug.
Takođe je bitno istaći da izjava o odrivanju od nasleđa ne može da se da delimično. Osim toga, ako biste se odrekli nasleđa u korist određenog naslednika (najčešći slučaj odricanja u korist majke, oca, brata, sestre ili dece), takva naslednička izjava se smatra prihvatanjem uz istovremeno ustupanje naslednog dela.
Naš Zakon o nasleđivanju posebno reguliše pitanje odgovornosti za dugove nužnih naslednika. Naime, nužni naslednik nasleđuje nužni deo, tj. deo kojim ostavilac nije mogao raspolagati testamentom (zaveštanjem). Samim tim, kako je cilj postojanja prava na nužni deo to da određena vrednost imovine ostavioca pređe na nužne naslednike, bez obzira na postojanje testamenta, oni ne odgovaraju za dugove ostavioca do visine nužnog naslednog dela.
Dakle, činjenica da se u određenom ostavinskom postupku ispostavi da postoje veći dugovi ostavioca, neophodno je prvo da se sagleda kolika je vrednost ukupno nasleđeni imovine, odnosno prava, pa tek onda da se donese odluka o tome da li ćete se, kao naslednik, prihvatiti imovine ili ćete dati negativnu nasledničku izjavu. S tim u vezi, posebno je važno istaći da se nedolazak na zakazano ročište za raspravljanje zaostavštine na koje ste pozvani u svojstvu naslednika i, samim tim, nedavanje izjave da se primate ili odričete nasleđa, smatra kao da ste se prihvatili nasleđa. Iz tog razloga je veoma važno da se, ukoliko znate da su dugovi ostavioca veći od prava koje stičete, pojavite na ročištu i odreknete se nasleđa ili, u slučaju da ste sprečeni da prisustvujete ročištu, negativnu nasledničku izjavu pošaljete nadležnom sudu ili javnom beležniku, u zavisnosti od toga koji organ vodi postupak raspravljanja zaostavštine (ostavinski postupak).
Naša advokatka kancelarija ima dugogodišnje iskustvo u zastupanju klijenta u oblasti naslednog prava i sa zadovoljstvom će zastupati Vaše interese u ostavinskom postupku.
