Zaposleni u državnim institucijama (prosveta, zdravstvo i sl) koji su raspoređeni na radnim mestima: čistačice, spremačice, domara, ložača, majstora održavanja, tehničara održavanja, itd. po pravilu ostvaruju pravo na minimalnu zaradu.
Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.
Pored prava na minimalnu zaradu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova i druga primanja propisana Zakonom, kao što su naknada troškova za ishranu (tzv. topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Nadalje, sva primanja na koja radnik ima pravo (osnovna zarada, topli obrok, regres, minuli rad, prekovremeni rad i sl) treba da budu posebno iskazana u isplatnim listićima koje svaki zaposleni mora da dobije svaki mesec od računovodstvene službe poslodavca.
U praksi se dešava da škola, kao poslodavac, u svojim isplatnim listićima ne iskazuje posebno naknade na ime toplog obroka i regresa za godišnji odmor, pravdajući to time da je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama predviđeno da koeficijent sadrži naknadu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknadu na ime troškova ishrane za vreme rada (topli obrok). Dakle, obrazloženje poslodavaca je da su regres i topli obrok uračunati u zaradu koju zaposleni prima, iako to nije posebno iskazano u isplatnom listiću.
Međutim, kada se uzme u obzir iznos koji zaposleni u navedenim sektorima primaju, lako se zaključuje da im se najčešće isplaćuje samo minimalna zarada, i to bez toplog obroka i regresa (uz dodatak, eventualno, minulog rada, prekovremenog rada i sl). Da su topli obrok i regres uračunati u koeficijent, taj koeficijent bi trebalo da bude veći, tako da, kada se od ukupnog isplaćenog iznosa oduzme topli obrok, regres (i druge naknade zarade), zaposlenom ostaje „čista“ minimalna zarada.
Osim toga, ako bismo od isplaćenog iznosa oduzeli sve troškove (u šta spadaju regres i topli obrok), naknade zarade i druga primanja, zaposlenom bi preostao iznos koji je manji od minimalne zarade što je nedopustivo i u suprotnosti sa odredbama Zakona o radu.
Iz tog razloga, zaposleni imaju pravo i mogućnost da u sudskom postupku zahtevaju isplatu toplog obroka i regresa. Ova činjenica se u sudskom postupku dokazuje izvođenjem dokaza veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke koji mora da utvrdi razliku između onoga što je zaposlenom isplaćivano i onoga na šta je imao pravo po Zakonu.
Zakon o radu u ovakvim slučajevima ne pravi razliku između zaposlenog na određeno vreme i zaposlenog na neodređeno vreme, te svi zaposleni sa minimalnom zaradom imaju pravo na naknadu ovih troškova, bez obzira da li je vremenski period njihovog angažovanja ograničen ili ne.
Na kraju, ono što posebno napominjemo jeste da pravo potraživanja novčanih iznosa u radnom pravu zastareva za 3 godine, pa se zastarelost prekida datumom podnošenja tužbe nadležnom sudu.
Naša advokatska kancelarija uspešno zastupa klijente u svim radnopravnim sporovima, te ukoliko imate bilo kakva pitanja, budite slobodni da nas kontaktirate.
